Prezime u Braku i Porodici: Lični Izbor ili Društveni Pritisak?

Pitanje prezimena prilikom sklapanja braka jedno je od onih naizgled jednostavnih pitanja koje može da izazove duboke emocionalne i porodične tenzije. Da li zadržati svoje, uzeti partnerovo, dodati ga na svoje ili možda smisliti potpuno novu opciju? Iza ove, na prvi pogled, formalne odluke, kriju se mnogo dublje teme: identitet, tradicija, lična sloboda, porodični pritisak i rodna ravnopravnost. Ovaj tekst nastoji da rasvetli različite aspekte ove odluke, oslanjajući se na širok spektar mišljenja i iskustava.

Pravo na Izbor: Zakonski Okvir i Lična Sloboda

Prvo i osnovno, važno je naglasiti da je u pitanju lični izbor. Zakon daje pravo svakoj osobi da odluči kako će se zvati nakon sklapanja braka. Žena može da zadrži svoje devojačko prezime, da uzme muževljevo, da doda muževljevo uz svoje, a teorijski, muškarac takođe ima isto to pravo. Međutim, između zakonske mogućnosti i društvenih očekivanja često postoji ogroman jaz. Kao što jedna sagovornica primećuje, čak i kada je izbor jasan i dogovoren između partnera, reakcije šire porodice i okoline mogu biti izuzetno snažne i bolne. Priče o svekrvinim pogledima, tihoj tenziji na svadbi ili otvorenim uvredama upućenim mladoj zato što je zadržala svoje prezime, nisu retke. To pokazuje da se ovde ne radi samo o papiru, već o duboko ukorenjenim društvenim normama.

Mnoge žene ističu da je ključno da odluka bude njihova, doneta bez straha od napuštanja ili pod pritiskom okoline. "Ako on to ne razume, ne treba mi," suštinski je stav nekoliko učesnica rasprave. Ako partner na osnovu prezimena sumnja u ljubav ili poštovanje, to postavlja ozbiljno pitanje o temeljima te veze. S druge strane, postoje i priče u kojima je muž bio iznenađen i dirnut time što je partnerka ipak uzela njegovo prezime, što je za njih postalo lep i emotivan detalj zajedničkog života.

Zašto Zadržati Svoje Prezime?

Razlozi za zadržavanje svog prezimena su raznovrsni. Za neke, to je jednostavno deo identiteta. "Zovem se kako se zovem ceo život i to je to," kaže jedna od učesnica. Prezime sa kojim smo odrasli, koje smo nosili kroz školu, fakultet i početke karijere, postaje deo nas samih. Odbaciti ga može se činiti kao odricanje od dela sopstvene istorije.

Drugi imaju praktičnije razloge: izbegavanje birokratske procedure menjanja dokumenata, želja da profesionalni identitet ostane nepromenjen (naročito kod žena koje su se već afirmisale u svojoj branši), ili jednostavno činjenica da im se svoje prezime više sviđa. Postoje i slučajevi gde žena želi da "nastavi lozu" svog oca, naročito ako nema muških potomaka. Kao što jedna učesnica objašnjava, njeno prezime ima emotivnu vrednost jer je vezano za zajedničke uspone i padove sa porodicom, za borbu oko bolesnog dede, za nešto što je njeno.

Ponekad je odluka i test partnerstva. Ako je muž spreman da poštuje ženinu želju da zadrži svoje prezime, to može biti pokazatelj njegovog poštovanja prema njenoj autonomiji i ličnosti u celini. "Ja porodica prošla ako on to ne razume ne treba mi," suštinski je stav koji govori da se prava ljubav i poštovanje ne mere prezimennom promenom.

Zašto Uzeti ili Dodati Partnerovo Prezime?

Sa druge strane, mnoge žene sa punim uverenjem biraju da uzmu prezime svog muža. Za njih, to može biti simboličan čin stvaranja nove, jedinstvene porodice. "Mi smo porodica, mi smo tim, mi smo ekipa," ističe jedna od njih. Zajedničko prezime doživljavaju kao sponu, kao vizuelni i pravni znak zajedništva i jedinstva. Ovo je često povezano sa tradicionalnim shvatanjima braka i porodice, gde se zajedničko prezime smatra prirodnim nastavkom tog zajedništva.

Neke žene dodaju muževljevo prezime uz svoje, želeći da istovremeno očuvaju svoj identitet i istaknu pripadnost novoj porodici. Ova opcija postaje sve popularnija, iako nosi i određene administrativne izazove (npr. pitanje crtice između prezimena). Međutim, ovde se često javlja i kritika da je takvo "dodavanje" postalo moda, puki trend koji neke žene prate bez dubljeg ličnog razloga, samo da bi bile "u toku".

Pritisak Okoline i "Balkanski Mentalitet"

Jedna od najistaknutijih tema u raspravi je ogroman pritisak okoline. Priče su uznemirujuće: svekrva koja "hoće da ubije pogledom", gosti na svadbi koji se "grcnu", rodaci koji pitaju "ko li ti je to dozvolio?", pa čak i nepoznati službenici u opštini koji daju nepozvane komentare. Ovaj pritisak često dolazi sa obe strane - i od muževljeve i od ženine porodice.

Ovaj fenomen se često pripisuje takozvanom "balkanskom mentalitetu" ili tradiciji. Kao što jedna učesnica kaže, kod nas se podrazumeva da će žena uzeti muževljevo prezime, a svako odstupanje od tog običaja se doživljava kao pobuna, nepoštovanje ili čudna želja da se bude "posebna". Tradicija se često koristi kao neosporiv argument, iako se, kako druge primećuju, iz te iste tradicije rado bira samo ono što odgovara - niko više ne pere noge svekru ili iznosi krvavi čaršav.

Ovakav pritisak može imati ozbiljne posledice. Mlade žene, posebno one u ranim dvadesetim, mogu da osete da moraju da se povinuju kako ne bi uništile odnos sa partnerovom porodicom ili izazvale sukob. To onda postaje odluka iz straha, a ne iz slobodne volje. "Nazalost, upravo strah od takvih stvari navede mnoge devojke da se odreknu ne samo prezimena nego i mnogih drugih stvari u zivotu," primećuje jedna od ispitanica.

Šta sa Decom? Dilema Dva Prezimena

Pitanje postaje još složenije kada se pojave deca. Da li dete treba da nosi samo očevo prezime, samo majčino, ili oba? Ovo je posebno goruća tačka. Zagovornici davanja oba prezimena detetu ističu da je to pravednije, s obzirom da oba roditelja podjednako (ako ne i majka više u početku) doprinose njegovom rođenju i odgoju. "Zašto bi dete nosilo samo prezime oca, ako ga je majka nosila devet meseci i rodila ga?" pita se jedna majka. Ovo se doživljava kao način da se prepozna majčin doprinos i da se detetu omogući veza sa oba porodična stabla.

Međutim, protivnici ističu praktične probleme: predugačko ime koje otežava popunjavanje formulara, moguće zadirkivanje u školi, ali i hipotetičku "zavrzlamu" u narednim generacijama. "Ako moje dete ima dva prezimena, a njegov budući supružnik takođe, šta će onda njihovo dete imati - četiri?" postavlja se retoričko pitanje. Iako zakon u Srbiji dozvoljava najviše dva prezimena, ova logička zagonetka pokazuje koliko se odluka može komplikovati kada se gleda u budućnost.

Mnogi roditelji koji su se odlučili za dva prezimena za dete smatraju da je to njihova odluka za sadašnjost, a da će dete kasnije, kada odraste, imati pravo da se reši tog "tereta" ili izabere samo jedno od njih po sopstvenom nahodenju. "To je njegova stvar i odluka," kaže jedna majka, ističući da ne želi da donosi sadašnje odluke na osnovu hipotetičkih dilema svoje dece za trideset godina.

Muška Perspektiva i Pitanje Sujete

U celoj ovoj jednosmernoj raspravi (koja se vodi mahom među ženama), važno je osvrnuti se i na mušku perspektivu. Zašto je nekim muškarcima toliko važno da žena uzme njihovo prezime? Često se to tumači kao sujeta, potreba za potvrdom dominacije ili "vlasništva", ili pak strah od onoga šta će "selo reći". Muškarac koji insistira na tome može se doživeti kao nesiguran ili zatočen u patrijarhalnim šablonima.

S druge strane, postoje i muškarci kojima je stvarno svejedno, koji podržavaju izbor svoje partnerke i koji ne doživljavaju prezime kao merilo ljubavi. Kao što jedan muškarac reče svojoj verenici: "Svejedno mi je da li ćeš zadržati svoje ili uzeti moje, samo da između nas bude ljubavi i poštovanja." Upravo takav stav mnoge žene smatraju neophodnim za zdravu vezu.

Zanimljivo je da se u retkim slučajevima pominje i mogućnost da muškarac uzme ženino prezime. Iako je to zakonski moguće, društvena reakcija na takav potez verovatno bi bila još burnija, što samo potvrđuje duboku rodnu pristrasnost ove teme.

Zaključak: Lična Odluka iznad Svega

Rasprava o prezimenu u braku je zapravo ogledalo mnogo širih društvenih dinamika. Ona dotiče teme ličnog identiteta, slobode izbora, porodičnog pritiska, rodne ravnopravnosti i snage tradicije. Kao što se iz mnoštva iskustava i mišljenja može videti, ne postoji jedan ispravan odgovor. Ono što je savršeno i ispravno za jedan par, može biti potpuno pogrešno za drugi.

Najvažnija poruka koja proizilazi iz ove živahne razmene je da je odluka u najvećoj meri lična i intimna. Treba da bude rezultat iskrenog dogovora dvoje ljudi koji se vole i poštuju, a ne predaha straha, pokušaja da se zadovolji okolina ili slepog praćenja trendova. Bilo da se odlučite da zadržite svoje prezime, uzmete partnerovo, dodate ga ili smislite neku četvrtu opciju - važno je da to bude vaša odluka. Kao što jedna od učesnica mudro zaključuje: "Samo je bitno da uradite onaako kako vi i samo vi želite... Prezimena su u stvari, verujte, totalno nebitna stvar. Samo je bitno da uradite onako kako vi i samo vi želite."

Na kraju, snaga veze i porodice ne gradi se na prezimenu, već na ljubavi, poštovanju, razumevanju i zajedničkom životu koji vode dve odrasle osobe. A to je nešto što nijedna matična knjiga ne može da zabeleži, niti da promeni.